Поглавље 1. Трапнакрон — транскрипције и преводи назива и акронима

При аутоматском уметању, потребно је задати кључ уноса и деклинације. Програмски модул трапнакрона изведен је тако да су ови кључеви обавезно чист аски текст, састављен само од слова, цифара и подвлака. На тај начин се могу користити као идентификатори у највећем броју примена, попут оне са ИксМЛ ентитетима.

Кључ уноса у трапнакрону добија се избацивањем свих размака и интерпункције из изворног (или романизованог) облика, свођењем свих слова на визуелно најприближније аски парњаке, те њиховом деверзализацијом. Ако резултујући кључ почиње цифром, испред се додаје подвлака. Примери: Stanisław Lem → stanislavlem, R. Daneel Olivaw → rdaneelolivaw, Commodore 64 → commodore64, 9WM → _9wm.

Применом овог свођења, може се догодити да два различита уноса спадну на исти кључ. Тада се у трапнакрону ручно дефинишу различити кључеви за те уносе, по обрасцу основни кључ плус неки наставак. У том случају, жељени кључ могуће је потражити ручно, претраживањем изворних датотека трапнакрона, али и помоћу скрипте за оверу трапнакрона traplint (која је део Пологије):

$ traplint -erk georgia
# georgiactry
Georgia: н=Грузија, г=Грузије, …
# georgiafont
Georgia: н=Џорџија, г=Џорџије, …

Овде се види да је кључ за Georgia као име државе georgiactry, а за име фонта georgiafont.

Кључеви деклинација су ниске појединачних слова, у којима свако слово одређује једну граматичку категорију. Кључеви именица по падежима у једнини су: n, g, d, a, i, v, l. Именице у множини добијају се додавањем k, нпр. gk је генитив множине. Кључеви описних придева у једнини састављени су од слова за падеж и слова за род: m, z, s, и технички род „мушки живи“ u за случајеве где је акузатив једнак генитиву; нпр. dz је описни придев у дативу женског рода. Кључеви описних придева у множини добијају се додавањем k, нпр. gmk за генитив мушки множине. Кључеви присвојних придева у једнини добијају се додавањем p а у множини kp, нпр. dsp и dskp за присвојни придев у дативу средњег рода у једнини и множини.

Не мора сваки унос имати све деклинације. На пример, неки уноси немају множине именица, други немају описне односно присвојне придеве. Ово зависи од природе уноса, с намером да ако одређена деклинација не постоји, онда је не треба ни користити. Наравно, могуће је да недостаје случајно или услед погрешне процене, када треба дојавити да се дода у трапнакрон. Када деклинација не постоји, питонски програмски позив ће подићи изузетак (индексни приступ) или вратити None (метод get).

У случају да је описни придев непроменљив, може се позвати празним кључем деклинације. Ово је посебно згодно за акрониме, који су увек непроменљиви као придеви а могу бити чести у одређеним текстовима, па би било замашно и сасвим непотребно увек давати пун кључ придева. Пример:

>>> print t["fortran-dz"]
фортранској
>>> print t["fortran-"] # није дозвољено
...
KeyError: 'fortran-'
>>> print t["pdf-dz"]
ПДФ
>>> print t["pdf-"] # дозвољено
ПДФ

Неки уноси имају алтернативна прилагођења, у виду два различита превода или две различите транскрипције. Као посебан случај, ту је и разликовање укорењене и системске транскрипције. Подразумевано прилагођење добија се на основни кључ уноса, а алтернативна на кључ уноса са одређеним наставком, и то: _a, _a2, _a3 за опште алтернативе, а _s за системску транскрипцију. На примеру:

>>> print t["alien-n"] # филм
Туђин
>>> print t["alien_a-n"]
Осми путник
>>> print t["isaacasimov-n"] # писац
Исак Асимов
>>> print t["isaacasimov_s-n"]
Ајзак Асимов

Уколико унос не дефинише тражено алтернативно прилагођење, позив ће вратити подразумевано прилагођење (а не рецимо None).

Подразумевано, облици који се добијају на упит су на чистом екавском наречју и ћирилицом само у случајевима када не постоје разлике између писама и наречја, тј. када је ијекавска варијанта иста а латиничка се добија простим пресловљавањем. У супротном, упит враћа хибридизовани текст:

>>> print t["startrek-n"]
Зв›јездане стазе
>>> print t["firefox-n"]
~@¦Фајерфокс¦Firefox¦

Намера иза овога је темељна подршка превођењу текстова на оба наречја и оба писма, са устаљеним разликама међу њима (на пример, иако се транскрипције по Правопису увек могу корисити у латиничком тексту, у неким миљеима устаљена је употреба изворних облика). При градњи крајњег текста на различитим наречјима и писмима, за растављање хибридизованог на четири чиста текста може се употребити функција hictoall из модула pology.l10n.sr.hook.wconv.

Хибридизацију је могуће онеспособити при конструкцији објекта трапнакрона, тако што се три од четири варијанте пониште постављањем параметара envec (ек. ћир.), envel (ек. лат.), envic (ије. ћир.) и envil (иј. лат.) на None. На пример, за добијање само ијекавског латиницом:

>>> t = trapnakron_plain(envec=None, envel=None, envic=None)
>>> print t["startrek-n"]
Zvjezdane staze
>>> print t["firefox-n"]
Firefox

Трапнакрон је подељен у категорије на три нивоа; свако извођење има велику категорију, малу категорију и поткатегорију. Велика и мала категорија одређене су именима датотека, по обрасцу velika-mala.sd. На пример, сва имена људи су у датотекама people-*.sd, а имена научника у датотеци people-scientists.sd. У оквиру датотеке, поткатегорије су прости коментари који раздвајају блокове извођења̂. У категорији people-scientists тако постоји блок физичара, математичара, биолога… Унутар једног блока, извођења су поређана абецедно по изворним или романизованом облицима.

Категоризација постоји најпре да би се материјал разделио на мање целине којима је технички лакше руковати, и да би се за поједине категорије могле одредити додатне смернице. Ово значи да не треба посвећивати превише пажње томе под којом категоријом завести које извођење („да ли је Вернер фон Браун научник или инжењер?“), већ брзо одлучивати према тренутној инспирацији. Ако је значење неке синтагме потпуно непознато, ту је категорија misc-*.

У сваком тренутку могуће је успоставити нову велику или малу категорију (тј. додати нову датотеку), или поткатегорију, како се уочи потреба за тиме.

Уколико је неки појам знан под више имена, било изворних (романизованих) или прилагођених, поставља се питање с колико извођења то покрити. Иста недоумица важи и обрнуто, када су два различита појма знана под истим именима. Ово се разрешава на основу употребне вредности имена, а не јединствености и разликовања појмова самих, како ће бити изложено у наредном.

Када се исти појам изворно помиње под два имена, а исто тако и прилагођено, тада се дефинишу и два независна извођења. Ово је случај, на пример, са Ејдом Бајрон односно Ејдом Лавлејс^[3], која се и у изворним и у домаћим текстовима помиње или по девојачком или по удатом презимену, према личном осећају писца. Зато се за њу уводе два извођења:

Ada Byron: Ејд|а Бајрон
Ada Lovelace: Ејд|а Лавлејс

(Имена људи се заправо не изводе овако просто, већ су овде дата скраћено да се не би оптерећивао пример. Како се заиста изводе, говори одељак посебних смерница о именима људи.)

Уколико је појам познат под више страних имена — типично када се зна и изворно нелатиничко и једно или више романизованих имена — а само под једним домаћим, дефинише се кроз једно извођење са нанизаним свим страним именима:

Юрий Гагарин, Yuri Gagarin: Јуриј|2 Гагарин|
龙芯, lóngxīn, Loongson: лунгсин|, лунгсин|ов

Обрнуто, када је појам познат под једним изворним именом али више домаћих, опет се дефинише једно извођење, али са алтернативним прилагођењима:

Alien: Туђин|!, Туђин|ов
    @алт: Осм|и!> путник|!

Једно прилагођење мора се изабрати као подразумевано, овде „Туђин“, а друго као алтернативно, овде „Осми путник“. Алтернативно прилагођење задаје се под окружењем @алт, а могућа су и @алт2, па и @алт3, за сасвим ретке случајеве.

Претходна два случаја могу бити и комбинована, када се и изворни и домаћи облици колебају између транскрипције и превода:

长征系列运载火箭, Changzheng, Long March: чангџенг|, чангџенг|ов
    @алт: дуг|и> марш|

Да ли ће овде подразумевано прилагођење бити транскрипција или превод, зависи од случаја.

Посебан случај алтернативног прилагођења је тренутна системска транскрипција, коју вреди навести када је у општој употреби укорењена нека ранија. Она се даје под окружењем @сист:

Isaac Newton: Исак| Њутн|
    @сист: Ајзак| Њутон|

Уколико је за ијекавско наречје потребно другачије прилагођење, а уредник га познаје, додаје га под окружењем @иј. До разликовања у наречју не може доћи код транскрипција, али може код превода:

Star Trek: Звездан|е-> стаз|е-
    @иј: Звјездан|е-> стаз|е-

Остављање изворних облика у тексту латиницом је устаљена пракса у неким областима, и то може бити потребно подржати при аутоматском уметању облика из трапнакрона. Другим речима, тада крајњи ћирилички текст треба да садржи транскрибоване, а латинички изворне облике. Како би се ово омогућило, за већину категорија синтагми у трапнакрону изводе се и деклинације изворних облика (или страних транскрипција). То се чини под окружењем @л, као и @ијл када постоји разликовање са ијекавским наречјем. На примерима:

Cyborg: сајборг|, сајборг|ов
    @л: Cyborg|, Cyborg|ov
Adobe: Адоуб|и, Адоуб|ијев
    @л: Adob|e-ij, Adob|ejev
Maple: Мејпл|, Мејпл|ов
    @л: Maple|, Maple|ov
Blowfish: блоуфиш|, блоуфиш|ов
    @л: Blowfish|, Blowfish|ov

Деклинације изворних облика не дефинишу се ако се изворни облик може добити простим пресловљавањем транскрибованог, нити када је прилагођење извршено преводом:

Epson: Епсон|, Епсон|ов
Amarok: Амарок|, Амарок|ов
KGoldRunner: К-златобој|ац, К-златобојч|ев
KMail: К-пошт|а, К-пошт|ин

За следеће категорије не треба дефинисати деклинације изворних облика, јер се у латиничким текстовима још увек најчешће транскрибују: languages-* (осим languages-prog), people-*, *-fiction.

Постојање изворних деклинација у трапнакрону не значи да се обавезно морају наћи у латиничком тексту при аутоматском уметању. Ако се желе прилагођени облици (наравно, пресловљени на латиницу), то се може постићи позивањем конструктора трапнакрона са одговарајућим параметрима.

Некада са̂мо проширење (тј. технички суфикс) није довољно да дефинише све деклинације и својства у датом извођењу. Тада се потребна својства задају ручно, после проширења и раздвојена зарезима.

Понеки суфикс не дефинише род именице, јер га користе именице два различита рода при чему се за један не може рећи да је много бројнији од другог. Тада се род задаје ручно, својством _род!. На пример, суфикс о често се примењује и на именице мушког и на именице средњег рода:

Apolo: Апол|о, Апол|ов, _род!=м
Marble Madness: Кликерск|о> лудил|о, _род!=с

Када суфикс пак аутоматски дефинише род, у неким случајевима тај род не мора одговарати. Чест пример су мушка имена и презимена која се завршавају на -а и мењају као именице женског рода. Тада се род опет ручно задаје:

Edsger Dijkstra: Едсгер| Дајкстр|а, _род!=у

У овом примеру треба уочити и три споредна детаља. Мушкарци добијају „мушки род живи“, означен словом у (код кога је акузатив једнак генитиву), уместо обичног, м (акузатив једнак номинативу). Затим, прво проширење, са празним суфиксом, дефинисало би род правилно, али га потискује друго проширење, суфикс а; другим речима, последњи сусретнути род постаје укупан род синтагме. Коначно празан суфикс нормално дефинише обичан мушки род, не живи, али су специјално у датотекама с именима људи сви мушки суфикси предефинисани да дају мушки род живи.

Уколико постоји двоумљење око правилности транскрипције, то се бележи својством _тр=!. Уколико је познат ИПА запис имена, наводи се као својство _ипа.

Многе вишечлане синтагме садрже мање синтагме које саме по себи имају извођења у трапнакрону. Тада, да би се избегло понављање истог прилагођеног облика на више места, треба наслонити дужу на краћу синтагму. Ово се чини кроз исти метод проширивања, само што проширење више није техничким суфиксом, већ циљном краћом синтагмом:

Emacs: Емакс|, Емакс|ов
    @л: Emacs|, Emacs|ov
Lucid Emacs: Лусид|ов> |Emacs
    @л: Lucid|ov> |Emacs

У извођењу Lucid Emacs биће проширени сви именички облици дефинисани извођењем Emacs, управо како се очекује („Лусидов Емакс“, „Лусидовог Емакса“…). Некад, међутим, потребан је само један прилагођени облик, типично као део непроменљиве подсинтагме:

Gnome: Гном|, Гном|ов
    @л: Gnome|, Gnome|ov
Eye of Gnome: Ок|о |Gnome~г, _род!=с

Проширење |Gnome~г даје само генитив, резултујући жељеним облицима („Око Гнома“, „Ока Гнома“, „Оку Гнома“,…); део ~г је маска проширења, која издваја потребне облике из свих могућих (како тачно маска функционише, описано је у документацији формата).

При наслањању извођења, често је случај да извођење које се користи у проширењу није у истој датотеци као извођење које се дефинише. У горњем примеру, извођење Eye of Gnome је у датотеци software-graphics.sd, a Gnome у software-system.sd. Тада треба укључити датотеку прошириваног извођења у датотеку онога које га проширује, додавањем директиве укључивања при врху:

# Врх датотеке software-graphics.sd
>base/aff.sd  # основна извођења, по техничким суфиксима
>software-system.sd  # извођења у наслањањима

Када их је више, укључивања се ређају абецедним редоследом.

Код имена људи треба означити име, презиме и средње име, и у извору и у транскрипцијама, и скраћено навести народност:

~i Arthur ~s C. ~p Clarke: ~и Артур| ~п Кларк|, _нр=брит

~i и ~и су равноправне ознаке за име, ~p и ~п за презиме, а ~s и ~с за средње име. Својство _нр наводи народност; ако се разликује народност на рођењу и каснија, проценити која је битнија.

Ако стварно изворно име није латиничко, и зна се, наводи се испред романизација:

~и Сергей ~п Королёв, ~i Sergey ~p Korolyov: ~п Сергеј| ~п Корољов|, _нр=рус

Уколико је познато више романизација, поређати их по учесталости, почев од најучесталије.

Ако изворно име јесте латиничко, али садржи бар једно неаски слово које није настало додавањем дијакритика, треба изричито навести приближни аски кључ под којим ће се водити, и то скривен:

~i Stanisław ~p Lem, |stanislavlem: ~и Станислав| ~п Лем|, _нр=пољ

Уколико народност није позната, ставља се знак питања: _нр=?.

Имена треба ређати абецедним редоследом по изворном презимену, односно романизованом ако изворно није латиничко.

Многе велике категорије имају мале категорије које обрађују фикционе појмове те врсте, тј. ради се о категоријама *-fiction. За фикциона извођења корисно је пратити одакле потичу: од ког аутора, из ког филма, из ког фантазијског универзума… Порекло се задаје својством _из:

Discovery: Открић|е3, _род!=с, _из=|пис-кларк~н
Quenya: квениј|а, квениј|ски, _из=|пис-толкин~н

Вредност својства _из је проширени номинатив извора, на који се упућује за ту намену дефинисаним кратким унутрашњим кључем (да би се избегло понављање потенцијално замашне пуне синтагме извора):

~i Arthur ~s C. ~p Clarke, |пис-кларк: ~и Артур| ~п Кларк|, _нр=брит
~i J.R.R. ~p Tolkien, |пис-толкин: ~и Џ.Р.Р. ~п Толкин|, _нр=брит